Sve je moguće (osim drvene furune)

Šta za vas predstavlja 5.oktobar?

man-moon

Zaboravite na diktatore, domaće izdajnike, zaboravite na trenutak one koji su se žrtvovali i one koji su izdali.

Prošlo je 17 godina i mene zanima samo jedno – jeste li nešto naučili?

Bez želje da ikome delim lekcije jednostavno ću prvi početi. Napisaću par stvari koje sam tokom godina shvatio (bolje reći SHVATAO) kroz događaje i posledice koje ovaj datum simboliše.

Dugo sam mislio da je najbitniji zaključak koji sam izveo iz fenomena petog oktobra činjenica da vam za politički uspeh treba mnogo para i podrška svetskih moćnika. Iako bez toga nema uspeha to je tek treći po važnosti insajt u celoj priči.

Drugo mesto i srebrnu medalju u kategoriji “Šta deca znaju o petom oktobru” osvaja saznanje da se, najpre u političkom a potom i u širem smislu, većina mojih zemljaka ponaša mimo svake logike i da ne treba trošiti energiju na razumevanje zašto neko protraći život ispred TVa ali nema strpljenja da sačeka zelenog pešaka. Džaba se upinjete!

A sada ono što se svi čekali, ono zbog čega pivo kojim nazdravljam svakog petog desetog i nije tako gorko:

Promena je moguća!

Peti oktobar je zapravo prvi veliki događaj kojem sam bio svedok u svom dotadašnjem životu.

Ovde ne pričam o svetskom rekordu u skoku u dalj ’91. ili tako nešto pričam o promenama koje su uticale na moj život. Do tad sam živeo u fatalističkom fazonu da je svaki trud manje više uzaludan i da do promene zapravo nikad i ne dolazi. Zluradi će sada reći da se tog dana zapravo ništa nije ni promenilo – ali ja ne pričam o tome ja pričam o mojoj percepciji da se stvari zapravo mogu promeniti.

Danas svi bruje o tome kako je nemoguće moguće uz snažnu volju – nisam baš siguran da je tako prosto.

Ali da je moguće, moguće je.

Da li je reklamiranje đavolja rabota?

Sazdan sam od poroka: pijem litar kokakole dnevno, borim se sa duvanskom apstinencijom, a kad prođem pored diskonta pića obavezno uđem da naparim oči. Hvala Bogu ne volim pivo, al dobro je da ga ima inače bi kafići i parkovi zvrjali prazni.

Još od najranijeg uzrasta, direktno ili posredno, izloženi smo uticaju reklama koje trajno oblikuju naše živote. Ne kažem da su reklame krivac za moje slabosti, ali u prvih 10 koje vam padnu na pamet ima li neka da promoviše nešto korisno?

Još bolje ovako: u 10 najboljih reklama koje ste ikada videli ima li nečeg osim pića, kondoma ili ždranja? Što kaže poslovica: “Sve što valja u životu il’ je nemoralno il’ nelegalno il’ goji.”

Ok, mobilna telefonija i internet povezuju ljude, ali to blejanje u ekran se uglavnom pretvori u dangubu i traćenje vremena. Uteha je što barem postoji konkurencija među operaterima. Kako znam da ima konkurencije? Pa gde ima reklamaa tu ima i konkurencije (opet poslovica).

Gledam neki dan crtaće sa sinom na jednoj “dečijoj” televiziji (ustvari SVAKI dan samo to i gledam). Za sve novopečene roditelje – evo mustre po kojoj marketinški stručnjaci koriste inbound marketing da isperu mozgiće mladim naraštajima:

Protagonisti crtaća, nekolicina devojčica i dečaka iz kraja, obučeni kao da im je Elton Džon stilista, naizgled žive mirnim tinejdžerskim životom.
Naizgled.
Zapravo su povezani sa paralelnom dimenzijom u kojoj se vazda bore sa nekim nadrealnim bićima. Nikada neću zaboraviti kako mi moj četvorogodišnji sin prepričava početak koji sam propustio: “Dušu tireksa je zauzeo zmaj vampir.” #lebtejebo
Trik je u tome što se teleportacija u paralelnu dimenziju obavezno odvija aktiviranjem neke igračkice – svaki lik ima “svoj” model, koji odslikava njegovu ličnost, razume se.
Baš te igračkice slučajno imaju da se kupe u renomiranoj “dečijoj” prodavnici u svim renomiranim tržnim centrima. I baš u periodu emitovanja crtaća stoje na udarnom rafu, pravo sa ulaza.

Da ne bude zabune: nije marketing sam po sebi loš. “Kao ni dinamit”, dodao bi Nobel. NAPROTIV. Ako imate porodični hotelčić, pet šop ili ako jednostavno pravite metle – MORATE ući u digitalnu arenu inače će Vam krupan kapital maznuti sve mušterije ispred nosa. Digitalizacija marketinga omogućila je veliki napredak baš u takvim slučajevima. Sada je daleko lakše i najmanjem biznisu, da sa minimalnim budžetom (tipa sto evra mesečno) ostvari merljiv rezultat. Ključna reč – “merljiv”!

Ako se pak bavite humanitarnim radom, neprofitno, imate dobru ideju i još bolju volju da za nju zalegnete rado ću Vam pomoći da dobijete Google Ad Grants i tako dovedete na sajt posetilaca u vrednosti od $10,000 mesečno – za džabe.

Ne treba Vam ideja koja će promeniti svet – dovoljno je da spasite jednu osobu, makar to bili Vi sami 🙂

Živeli!

Kako da popravite onlajn rejting

Šta vam prvo padne na pamet kad vidite Kuzmića?

Ako ste pomislili na to da je Kuzo najbolji ofanzivni skakač Šampionata Evrope 2017. – sjajno, ali dva promašena bacanja u finalu ipak ostavljaju jači utisak.

Zašto vam ovo pričam?

Ista je stvar i sa ocenjivanjem firmi onlajn tj. rejtinzima.

Nisam psiholog, ali vidim da se ljudi mnogo lakše motivišu da daju negativnu kritiku i popljuju nešto, nego da daju pohvale.

Nije to naš izum, svuda u svetu je tako, valjda je u pitanju neki ventil za negativne emocije.

I sad poenta:

Identifikujte u kojim tačkama kupovnog procesa vaše mušterije imaju najviše simpatija za vaš brend, pa ih baš u tom trenutku cimnite za rukav i zamolite da vas ocene ili daju komentar. Naravno, napravite najlakšu moguću proceduru, da se što manje iscimaju.

Videćete da je rezultat više nego fenomenalan!

Zašto kažeš Social kad misliš na Media?

Da li se sećate naslova ovog urnebesnog filma s početka devedesetih? Bolje ako ne 🙂

zasto-kazes-social

Ove godine, jedan veliki svetski brend slavi jubilej poslovanja na našem tržištu.

Igrom slučaja, samo par dana pre nego što je LinkedIn odlučio da mi servira njihovu objavu kako su strašno ponosni na sve što su postigli za X godina u Srbiji, pio sam piće sa jednim njihovim dobavljačem. Pošto mi je ispričao sve najbolje o njima (čitaj: plaćaju na vreme) odlučio sam da im putem komentara čestitam jubilej i da pomenem upravo to – da ljudi sa kojima sarađuju govore lepe stvari o njima, u neobaveznim, poslovnim ćaskanjima.

Jesam li se nadao da dobijem nešto od te čestitke?

Nije da nisam 🙂

Ali da ne dobijem baš nikakav odgovor, niti lajk – e tome se NISAM nadao.

Postaviš javnu objavu da ti je rođendan na društvenoj mreži – valjda kapiraš da LinkedIn to servira i pomalo izvan tvog prvog kruga?

Elem, ista kompanija se pre neki dan pohvali kako je pokrenula print izdanje brend magazina ogromnih razmera (tiraž veći od svih dnevnih novina zajedno!) Ovog puta sam kroz komentar na objavu postavio pitanje. To je ono kad završite rečenicu sa upitnikom (?)

Opet ništa.

Nada.

Zakerberg napravi kiselu facu kad čuje social “media” – više voli “network”.

Koga ne zanima fidbek samo gubi vreme na mreži.